Plamen vlažne zore

Published on 23:39, 11/27,2009

Pred najavu zore krišom si me noćas dozvala u svoj krevet, a svoje grudi si prepustila požudi mojih izmagljenih očiju i krvavih usana..moj dah je ugrijao oktobar sobe, i tvoje tijelo je igralo razuzdanu lambadu, čiji ritam je izludio rijeku, koja je bučno pjevala himnu našoj strasti..bedrima si mi zarobila sate, prizemljujući mi misao, hraneći iznova i iznova moju želju..tvoji prsti su plesali po mom tijelu, odbijajući ga i privlačeći, odbijajući ga i privlačeći, budeći u njemu zatomljene vulkane, budeći u meni neuspješno pripitomljavanu zvijer..rekla si mi da sam baš omršavio, grizući me po vratu, i grebući surovo po mojim leđima, kao da si htjela da podereš i u đubre baciš moju kožu, da ostanem tako krvav i sav tvoj..rekla si mi da si od sada ti gospodarica mojih kasnih sata, da ćeš me samo ti mučiti,i da ćeš me samo ti braniti, da ćeš ognjem ognjiti sve koje mi ukradu oko..gledao sam tvoje usne, čudeći se kako istovremeno mogu da daju toliko mržnje i toliko ljubavi, kako nude toliku gorčinu i toliku slast..rekla si da zaboravim, i da sam tek jutros rodjen, da nema raja i pakla, da si samo ti moj raj i pakao..hranila si me, stavljajući mi komade svoga mesa u usta, govoreći da samo tebe smijem biti sit i gladan..plakala si jutros, rekla si da nikad neću moći shvatiti zašto plačeš, i bilo mi je čudno kad sam krenuo svome stanu,na pragu kad si me opet, samo u spavaćici na ovoj studeni, kad si me opet, vadeći jul odnekud iz svojih grudi, kad si me opet plamenom ožarila po usnama, čvrsto me držeći, kad si me držala tako da čovjek vidi šta uopšte i znači kad ga se drži..kad ga neko drži..a onda si mi rekla da sam gad, i da idem, da odmah odem, i da se ne vraćam, i nek budem proklet..i opet si mi prišla, i molila me za oprost, i rekla si mi..i da, čuvaću te, i doću sa noći opet, i biće opet vlažno, i čuvaću ti ruke, i držaću ti ruke na svom licu, i da, nikome me nećeš dati, ćutaću vječno da mi usne ostanu samo tvoje, da mi niko ne vidi usne..